Došla moja nuka z nekakvim kuferčićem, rasprla ciferšljus i ižnjega zvadla nekakvu ljijepu , crnu, sjajnu škatulju. Dela ju je na stol i uštekala u struju. Pitam ja nju koji je to norc.
Rasprla je una poklopec i velji:,,To ti se, bako, zove laptop“.
„A koja ti je to buola i kaj će ti to?“
Velji una mene : ,,Pa čula si, bako, za internet…“
Još una mene nabraja kojekaj, mislji kak ja to bum brzo razumela. Nis ja to mogla popamt, alj sem se držala koda razumim.
Na te škatulje ima puno puc i na njima su slova, broji i kojekakve črknje i zafrčuljki. Stišće moja nuka potima pucama, vljiječe prst, a na poklopcu skače nekakov beteg, nekakva crtca. Pokaživaju se nekakve sljičice i vidim ja tu svega i svačega.
Velji una mene jen dan: „ Bako, sad ću ti pokazati nešta što će te zanimati i razveseliti. Tvoja je župa Samarica dobila web stranicu. Tu ćeš vidjeti puno toga o tvojoj Samarici.“
Puno ne spitevam da nebi odmene delala norca.
Kad zbilja. Stisne una pucu i velji nek gljedim i nek čitam. Zbilja piše: „ŽUPA SAMARICA“.
Stišće una dalje i miga s prstićem po tomu, a ja gljedim, čitam i ne mogu verovat svojima očima u to čudo tehnike. Pa tu piše nekvi čovek da uni to vide i čitaju čak u Amerke. More to čudo tehnike do Amerke, alj teško u moju glavu . Misljim si, bi ju još nekaj pitala, alj se bojim da mi se bu smejala kak sem bedasta. Ipak se osabatim i pitam ju elj bi se preko toga, kak una velji laptopa, moglo složt da pjevaju naše Samaričanjke i da nekak tu metnemu kumcu Marcu od Brslana. Una bi imala kaj spripovjedat o Samarce i odrecitjerat koju svoju pjesmu pa nek čuju i uni u Amerke.
Rado mi je spunla želju i rekla da je sve već tu. Počmeju se pokaživat sljike Samarce, počme Samarička himna, a unda jen ljijepi glas počme govort MOLJITVU ZA SAMARCU.
Idu mi suze. Jocam pošepce od radosti, sreće i ponosa kud je moja Samarca dospela.
Sad sem sigurna kak je Bog veljik i kak nas jako volji tak malje i siromašne. Un nam je poslal takov dar. Taj veljki Bog je dal ljudima mozek i pamet da moreju zmisljt takvoga kaj. Sad znam da to nije bez naše svete Katarine, to nam je una zmoljla kad smu i mi Nje tak ljijepo i od srca spjevalje pjesme. Ma sigurna sem da je tu z neba imal prste i naš blaženi Stepinec koji je davne 1936. godne bil u naše Samarce. Molji un za nas. Zvljijeklji su vučeni Boži ljudi iz zaborava i našeg dobročinitelja vljč. Đurkovečkog, kojega slavimu i faljimu za životna dobra koja je ostavl i naše župe i Hrvacke. Ma znam da i un molji za nas.
Bože, nismu sami, ti si z nam i u dobrom i u zlom. Z nam je i naša Majka Marija, a svi uni koji ne veruju, nek se obrate i poveruju u Te.
Bože, kad god dojdem u cijerkvu bum zmoljla bar jen Očenaš za sve une koji u ovom veljkom poslu (na webu, kak velji moja nuka) imaju zasluge, bilji na Nebu ilji na Zemlje.
Ponosna i radosna Samaričanjka!